Беседом Мaтије Бећковића обележена 139. годишњица Народне библиотеке „Стеван Сремац“ у Нишу

Свечаном академијом, беседом академика Матије Бећковића и изложбом „Матија“ Драгане Типсаревић посвећеној овом великану писане речи, данас је обележена 139. годишњица Народне библиотеке Стеван Сремац у Нишу.

„Ниш је престоница наше књижевности. Стеван Сремац је један од феномена, први писац који је писао на наречју места одакле није и то боље од оних који су били одатле“, рекао је Матија Бећковић.

„Сама чињеница да се још није десило да је неки писац писао на неком другом, осим на матерњем језику, говоре о томе у чему је значај писаца и чему они служе. Језик је најважнији архив, сведок, најбогатији рудник који има један народ“, додао је академик Бећковић.

За свако слово овог града имамо по једног великана“, рекао је Матија Бећковић и каже да су његови најбољи другови Душко Радовић и Бранко Миљковић, уједно и „наши највећи писци“, који уз Стевана Сремца „печате овај град писаном речи.

KrogerFeedback Survey is offering $25 Kroger Gift Cards Free

Говорећи о значају књиге академик Бећковић истиче: „На почетку је била књига, на крају ће бити књига, а између су ствари које су склоне променама“ и да је ове године изашла једна студија Умберда Ека која се зове „Нећете се лако ратосиљати књиге“ у којој је исписана читава историја књиге као идеалног изума, који је дат једном за свагда.

„Завршиће се увек онако како је почело – тријумфом књиге“, казао је Бећковић.

Народна библиотека „Стеван Сремац“ једна је од најстаријих културних установа у Граду и прва јавна библиотека у јужној Србији.

Група професора је у оквиру Гимназије, 1879. године, основала библиотеку и читаоницу за потребе грађана, те се ова година сматра годином оснивања нишке Народне библиотеке.

Две су личности значајне за даљи живот Библиотеке: нишки владика, Јероним Јовановић и писац, Стеван Сремац. Нишки владика, Јероним Јовановић, 13. маја 1894. године, тестаментом је завештао своју кућу с двориштем, новац и богату личну библиотеку за оснивање Јавне библиотеке, која је после дугог судског процеса свечано отворена 19. септембра 1904. године. Библиотека је 1906. године добила још једну значајну донацију. Након изненадне смрти Стевана Сремца, његов брат, Јован Сремац, поклонио је целокупну пишчеву личну библиотеку Народној библиотеци. До краја Другог светског рата Библиотека је била под патронатом Гимназије. Директор Гимназије уједно је био и старатељ Библиотеке, а као библиотекари радили су гимназијски професори, чуло се данас на свечаној академији.

Данас је Народна библиотека „Стеван Сремац“ савремена институција која располаже фондом од преко 250.000 монографских и преко 950 наслова серијских публикација, богатом завичајном збирком, као и Кабинетом графике, једином колекцијом штампане уметности у народним библиотекама у Србији, са више од 300 оригиналних графичких отисака.

Соња Шуковић, директорка Народне библиотеке „Стеван Сремац“ Ниш

Са аутоматизованом обрадом библиотечких јединица започело се 2005. године у програму НИБИС, који је урађен по ЈУНИМАРК (УНИМАРЦ) стандарду. На почетку новог миленујума, главни задатак Библиотеке је успешно прилагођавање новим технолошким достигућима како би задовољила потребе модерног корисника информатичког доба“, казала је данас директорка библиотеке Стеван Сремац Соња Шуковић.

У име Града Ниша присутне је поздравила градска већница Јелена Митровски. Она је истакла посебну мисију коју има библиотека у изградњи система вредности млађих нараштаја и честитала вредан јубилеј свим запосленима у овој установи.

Свечаности су присуствовали представници града, Ласло Блашковић, управник Народне Библиотеке Србије, представници свештенства, војске и библиотека широм Србије.

E.Oстојић

Ваш коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.