Чувајмо ћирилицу – порука је из Народне библиотеке „Стеван Сремац“

Народна библиотека Стеван Сремац, једна од најстаријих институција културе у Нишу која је недавно прославила 139 година постојања и рада, данас је, у присуству запослених, поштовалаца књига и пријатеља обележила своју славу, Свети Ћирило и Методије. Нишка библиотека од 2005. године обележава дан Светог Ћирила и Методија као славу Библиотеке.

„Славу обележавамо дубоко захвални на њиховом огромном доприносу развоја не само ћирилице и глагољице већи писмености словенске, већ је то њихом огроман допринос дат у развојуи ширењу хришћанства“, рекла је директорка Библиотекое Соња Шуковић која је истакла задовољство што је држава схватила значај овог великог дана који је значајан не само за институције које га обележавају као славу, већ за цео словенски народ и који се од ове године обележава као национални празник,  као што је у многи словенским државама.

Ми дугујемо захвалност, посебно као институција културе и све своје програмске активности посвећујемо нашим очевима писмености који су стекли један ореол у облику пера, рекла је директорка Библиотеке Соња Шуковић, велики борац за неговање и очување ћирилице и истакла да „ћирилица једним мртвим словом на папиру (законском одредницом) неће се очувати, колико год тај закон био добар, али ће се одржати тако што ћемо је сви поштовати, неговати, увести обавезу да и службена преписка буде ћирилична и све што се у нашој држави ради, архива, издаваштво, мора бити на ћирилици“. На крају је додала да Ми ћирилицу сви носимо у срцу, зато ће се и одржати“.

Славску свечаност обогатила је пригодна беседа о речима и језику и њиховом значају Милице Вучковић, сараднице у Библиотеци. Говорећи о значају речи и књиге Милица Вучковић је у својој беседи казала:

Без књиге ми би били сами, а то би била дуга и страшна самоћа. Без књига ми не би имали спасење, јер нас књиге враћају светлости. Нека живи књига и нека је сраћан овај дан свима онима који у књиге верују и свима онима који се књигама враћају, који књиге негују. Постоји књига која се пише о свима нама и коју најбоље зна сам Господ“, завршила је овом поруком своју пригодну беседу Милица Вучковић.

Ћирило и Методије су били браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“.

(Slovojuga.rs, Е.О.)

Ваш коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.