Десет година од одласка Станише Стошића

Десет година минаше – Десет године прође!

Фото: Југотон, албум Теби певам ове ноћи

Цела једна деценија прошлa је од када је отишао да својим умилним гласом разгаљује неке друге просторе (уколико то уопште постоји), један од највећих бораца за чистоту народног стваралаштва и народне песме – Станиша Стошић. Још за живота био је и остао легенда народне а пре свега музике Врања и околине.

Био је уторак, јутро 8. април 2008. године. Дневне новине су објавиле кратак наслов „Умро је Станиша Стошић“. Није било потребе објашњавати у наслову текста ко је Станиша Стошић. Знало се да је замукао један од најумилнијих и најмоћнијих мушких гласова српске народне музике.

Преминуо је од последица можданог удара у Београду где је живео са својом породицом – супругом Љиљаном и синовима Стефаном и Душаном. Имао је 63 године а иза себе је оставио музички опус задивљујућих цифара. Бројке су бележиле да је репертоар овог истакнутог уметника чинило 3000 песама.

Звали су га Паваротијем врањанске музике. Не могу да тврдим да ли га је тако прва назвала Нена Кунијевић, безпоговорна музичка уредница РТВ Србије, чија је свака оцена певача и његових вокалних могућности аксиома, или неко други. Ја сам је чула управо од ње још у време када је Станиша био жив, а ми у Радио телевизији Врање снимали интервју са Неном Кунијевић која је дала немерљиви допринос очувању српске музичке баштине (у то време сам радила као главни и одговорни уредник РТВ Врање). Нена Кунијевић је могла, као и што сад може, да да најпрецизнију оцену вокалних способности и уметничке вредности гласа неког певача.

А врањански Павароти је, како је казала:

Станиша је за мене легенда и амбасадор Врања и врањске песме. Оно што је за Врање у литератури књижевник Бора Станковић, то је у музици Станиша Стошић, дала је своју оцену музичка уредница у Радио телевизији Србије, бескомпромисни борац за квалитет и изворне вредности српске музичке баштине.

На вест о његовој смрти она је рекла: Отишао је у легенду, уз Бору Станковића, највећи Врањанац. Тужна сам али и поносна на дугогодишњу сарадњу са уметником, човеком и вансеријским хуманистом Станишом Стошићем.

 

И управо као што то бива са великанима, свој последњи наступ Станиша Стошић имао је у архиви најлепших изворних песама „Лети, лети песмо моја мила“, у којој је у дуету са Меримом Његомир, отпевао петхиљадиту песму снимљену у оквиру циклуса ове емисије.

У класичном смислу речи, како се то сада посматра, Станиша Стошић никада није био звезда. Он није желео да буде звезда. Нудили су му током његове уметничке каријере много песама али он је био избирљив. Певао је оне које ће му обезбедити место у незабораву.

Говорио је: “Када сам се определио за певање, знао сам ко су ми били прадедови, шта су певали и шта значе корени. Ми смо тај појам заборавили, а он је веома важан за опстанак једног народа. Певач треба да остане у границама свог завичаја”.

Био је међу најбољима. Инерпретатор који је своје нумере изнедривао певачки перфектно.  Квалитет не може да се забашури. Певачку перфекцију ценили су одувек публика и критика. Зато је Станиша остао неприкосновен интерпретатор, пре свега врањанског мелоса.

Његове песме прелетеле су границе његовог завичаја али су остале извор из којег су потекле и друге песме, а који за његова живота није пресахао. Тај извор био је чист, бистар  искричав, као и његов глас али пун чежње, туге, севдаха и карасевдаха, тако својеврсног људима са југа Србије.

Много је песама, посебно врањанских које је певао. Биле су то  изворне али и оне које су компоноване баш за њега. Кажу да је његов заштитни знак била песма Лела Врањанка коју је 1972. године у ресторану „Кичер” у Врањској Бањи, на кафанској салвети написао Драган Токовић и наменио је управо Станиши. Он је први  јавио својој пријатељици Јелени (Лели Врањанки) да је Токовић написао песму о њој, а он је певао у свакој пригодној прилици. Као и сам певач и песма је постала легенда.

Сећала се Лела телефонског позива њеног друга са фолклора Станише Стошића: „Био је узбуђен кад ме позвао и рекао – Слушај! И тако преко телефона сам чула песму. Била сам потресена. Знала сам да само он може да отпева ту песму на начин на који би сваког дирнуо. Није то била моја, већ Станишина песма“.

 

„Лела Врањанка” – четвороугао – Драган Токовић, Станиша Стошић, Врањанка Јелена Лела Ђорђевић и песма. Прво троје отишло је са ових простора и овог времена. Остала је песма. Та и још стотине, хиљаде других које је Станиша Стошић певао.

Његов завичај био је село Врбово, Владичин Хан и Врање. Он сам опредељивао се као Врањанац.

Родио се у учитењској породици селу Врбову поред Владичиног Хана. Било је то 26. јула 1945. године. Из свог села отишао је у Врање где је уписао Учитељску школу. Тамо је био фолклорац, свирао виолину, био солиста у хору и имао часове певања. Одатле га је пут одвео у Београд.

Станиша је први пут запевао 1963. године у Радио Београду на позив музиколога Љубинка Миљковића који га је чуо у Врању на снимању емисије „Фолклорна аматерска позорница“ Радио Београда. Био је дугогодишњи, верни сарадник ове куће.

Kаријеру је градио широм република бивше Југославије и свету. Године 1966. Станиша је победио на фестивалу „Златиборски нарцис“ са песмом „Стојанке, бела Врањанке“.

 

Трајни снимци, око 150, које је снимио за ову кућу имају историјску вредност. Праве вредности остају увек вредне. Мали је број певача који су имале толико трајних снимака (што сведочи о квалитету) као Станиша Стошић.

Једном  приликом када је гостовао у телевизијској емисији један ТВ водитељ га је најавио: „…Сада ће вам Станиша Стошић отпевати једну песму, а када Станиша Стошић пева, то је један мали час лепог певања за гледаоце, али и за многе певаче“.

У Врању се за некога ко је најбољи у некој области каже да је „Татко”. За Станишу Стошића Врањанци (али не само они) кажу да је „Татко за јужњачки мелос.”

Станиша Стошић поставио је високе певачке стандарде. Када би певао песму „Тамо далеко” радио је то затворених очију, а слушоци не би могли да остану равнодушни. Била је то својеврсна симфонија након које би многе очи биле сузне. А он сам објашњавао је да је ово „песма над песмама” коју често изводи на званичним церемонијама, годишњицама, академијама,  широм Србије И да му је жао што славна епопеја коју песма опева никада није послужила за велику српску оперу.

Уредница РТС-а Снежана Станојевић у својој ауторској емисији посвећеној Станиши Стошићу рекла је: „У великој побожној љубави коју је гајио према народној песми, посебно врањанској, заокупљен јаким осећањем за певање, успео је да уздигне песму до особене лепоте. Слушајући данас његове снимке мора се признати да је пред нама уметничка интерпертација једне префињене суптилне душе.“

Постоји заблуда да је Стошић био први мушкарац који је певао врањанске песме. У ствари, много пре Стошића, врањанске песме певао је и снимао Мијат Мијатовић. Чињеница је  да су ове песме биле његова лична карта. Нису то биле само изворне песме, мада је њих највише волео. Како је говорио, ове друге, новокомпоноване песме које је снимао биле су нова музика са укусом Врања”: „Лела Врањанка“, „Због тебе моме убава“, „Заплеле се косе девојачке“, „Коштана“, „Милкано“…).

Говорио је о себи: „Ја нисам био хит певач. Нисам био познат по песмама, већ су песме биле препознатљиве по мени, мом гласу, певању”.

Остало је забележено да је на прослави 40 годишњице свог уметничког рада, Станиша Стошић, врсни интерпретатор изворне народне песме, са много емоција говорио и о губљењу српског музичког идентитета потеклог из дубине народних извора. По његовим речима изворна музика је бачена у запечак.

На питање новинара ко је, по њему, највећи кривац за то, одговорио је: „Медији и нестручни музички уредници радио и ТВ станица. Станице ангажују уреднике аматере, музичка машинерија меље, циљ је музичку емисију направити што јефтиније и продати је што скупље. Важније је наплатити понуђено него чути лепу, изворну песму.“

 

Овај кратки интервју Станиша завршава речима: „Интерпретирам врањански, али и изворни мелос из других крајева Србије, Босне, Црне Горе, Македоније… Светско је чудо да се на тако малом простору негује толико музичких стилова, ритмова, текстова који су близу поезије. Вратићемо временом свој музички идентитет, али само ако нам се промени наметнути музички укус који је све више горак.“

За свој рад од Министарства културе Србије добио је посебно доживотно признање

РТС је поводом смрти Станише Стошића емитовао специјалну емисију на другом каналу у петак 11. Априла, у 18 сати. Врањанци су се последњим великим аплаузом за великог уметника опростити на комеморацији у сали СО Врање.

Станиша Стошић сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Аутор овог текста се том приликом опростио од великог уметника. Било је ту стотине његових пријатеља, колега, поштоваоца.

Споменик барду врањског мелоса Станиши Стошићу

Тридесетог априла 2012. године на тргу који носи име великог уметника, испред Народног музеја у Врању откривен је споменик барду врањског мелоса Станиши Стошићу. Споменик су открили градоначелник Мирољуб Стојчић, Станишина супруга Љиљана и син Душан Стошић.

О Станиши Стошићу говорио је његов школски друг Јован Стошић, који је том приликом истакао: Драги Станиша, данас се враћаш у град из кога никад ниси отишао. Зато ти нећу рећи: Добродошао у свој завичај. Рећи ћу, пријатељу драги, добро ми остао у Врању за вечност.

Споменик је дело академског вајара и професора на Факултету ликовних уметности у Београду Зорана Ивановића.

Првог јуна 2016. gодине у Врању су де се окупили у читељи у пензији који су обележили 50 година од матуре. Била је то то је генерација интерпретарора врањског мелоса Станише Стошића. Новинар РТС-а Миљана Окиљевић тада је забележила нека сећања његових другова.

Не само да је био добар певач, већ је био јако карактерна особа, јако интелигентан човек, моралан, не говорим зато што сам његов школски друг и цимер, већ зато што је то истина, рекао је том приликом Крунислав Спасић, цимер Станише Стошића.

Где год да се појавимо он је био маскота и препознатљиви смо били, певали смо пет година заједно у хору, једнообразно смо се облачили, сећао се  Слободан Марковић, учитељ у пензији.

Станиша Стошић (YouTube print screen)

РЕКЛИ СУ О СТАНИШИ СТОШИЋУ

(извор: “Записано у Времену”)

Мерима Његомир – Врхунски уметник

Станиша је био мој најдражи колега, дугогодишњи сарадник и изузетан певач. Једино је он могао да „донесе“ Врање на прави начин. Био је изузетан, породични човек, и жалосно је што такви људи морају да оду пре времена. Србија је изгубила врхунског и непоновљивог уметника. Још се није родио неко за кога би се могло рећи да би могао да га наследи. За Србију, а за Врање поготово, његов одлазак је ненадокнадив губитак.

Име Станиша Стосића асоцира на највиши квалитет извођења песама које исконски осећа. Остао је доследан себи и свом урођеном и изграђеном стилу. Часно и достојанствено просао је кроз велике буре и олује које запљускују нашу традиционалну народну песму и остао је чист као река на извору и онако како то само може истински уметник.

Љубинко МиљковићЕтномузиколог

Станиша Стошић на најбољи начин чува и негује песме краја у коме је одрастао и у коме су се вековима укрштали путеви и утицаји култура. Како потиче из учитељске породице из Врања, а и сам учитељ, не збуњује његова амбициозност која је у комбинацији са урођеним талентом допринела да многе песме отргне од заборава. Да није њега значај врањанског мелоса не би био толики.

Миодраг Миле Богдановић Истакнути уметник

Станиша Стошић се од многих разликује изванредном интерпретацијом због чега је радо слушан широм наше земље. Својом топлином и изванредном интерпретацијом достојно презентује нашу песму са југа Србије и остаје у свести љубитеља народног мелоса не само код наш већ и у иностранству. Увек је спреман за песму којом разбије сваку границу и траје…

Предраг Цуне Гојковић – Истакнути уметник

Станиша Стошић је рођени Врањанац из учитељске породице. И сам по вокацији учитељ, одгајан је и повијан у том миљеу који карактерише југ србије. Оригиналност и темпераментно извођење пажљиво бираних песама сврстава га у најбољег интрпретатора овог мелоса у последњим деценијама. Оставио је и оставиће велики траг у нашој култури и биће пример генерацијама с обзиром да га подједнако воле и поштују све генерације.

Јордан Николић – Истакнути уметник

Веома волим Врање и Врањанце пре свега због прелепе врањанске песме, а најистакнутији и непревазиђени интерпретатор врањанске песме је мој драги колега Станиша Стошић. Велико је уживање слушати врањанску песму када је пева Станиша.

Добривоје Топаловић – Истакнути уметник

Станиша Стошић је без сумње најбољи извођач изворне врањанске песме. Сугестиван на сцени, са најбољом динамиком интерпретације коју у данашње време мало ко поседује, уметник је изузетних гласовних могућности које користи на најбољи могући начин на сцени, а у приватном животу духовит човек, омиљен је међу колегама.

Зоран Калезић – Истакнути уметник

Целог живота сам ценио поштовао уметнике који својим квалитетом и квалитетом својих песама које изводе током целе своје дугогодишње каријере увек личе на себе и увек се потврђују, а Станиша Стошић траје и потврђује се и ја га зато изузетно поштујем.

Божидар Боки Милосевић – Магистар кларинета и истакнути уметник

У историји Врања и уметности тог етничког подручја, поред великана, књижевника Боре Станковића, доминантно место припада и барду Станиши Стошићу, који је већ дуго деценија за мерење праве вредности и музикалности, топлине и мерака врањанске песме.

Радослав ГраићКомпозитор и дугогодишњи музички уредник РТС-а

Станиша је, без сваке сумње, један од великана наше народне музике. Певач изузетних вокалних могућности, топлог, баршунастог гласа. Он у сваку интерпретацију уноси максимум своје музикалности и својих емоција. Када га слушамо и гледамо, ми осећамо како просто изгара са сваком песмом и како нам несебично дарује део своје душе, а то могу само они најталентованији и најбољи.

Љубиша Павковић – Шеф Великог Народног оркестра РТС-а

Станиша Стошић је певач најплеменитијег кова. Лирски тенор изузетно пријатне боје гласа. Са Станишом се дружим и познајем преко три деценије. Пратио сам га са мојим колегама из Народног оркестра РТС-а на многобројним концертима, као и трајним снимцима, које је овај диван човек и колега оставио Радио Београду и свом народу. Његово певање је пуно емоција тако својствених крају у коме је и поникао. Врхунском интерпретацијама прославио је врањанску и песму јужне Србије и тако постао синоним њеног доброг извођења. Обележио је своје време, придруживши се тако, плејади певача српске изворне музике.

Бранко Белобрк – Шеф Народног оркестра

Станиша се без сумње налази у најужој групи врхунских извођача народних песама. Сарађујем са Станишом веома дуго. Са народним оркестром који водим, Станиша је снимио велики број песама за потребе Радио Телевизије Београд. Лако је радити са Станисом, јер је он изванредан познавалац народног мелоса и зато су његове интерпретације народних песама на највишем уметнчком нивоу. Када споменемо Станишу Стосића одмах помислимо на врањанске народне песме. Његово извођење врањанског мелоса, представља за слушаоце уметнички доживљај и праву посластицу. Када он пева Врање изгледа као да су песме прављене за њега и његов глас. Велико је задовољство сарађивати са Станишом и као уметником и као човеком.

Бранимир Ђокић – Шеф Народног Ансамбла РТС-а

Станиша Стошић је човек коме са правом припада место у самом врху српских уметника који негују и чувају српску националну музику и културу. То је уметник који потиче са југа Србије, тачније из Врања. Својим доласком у Радио Београд, донео је велики број заборављених, најлепсих српских песама са југа Србије и Врања. Његова до сада непревазиђена интерпретација тих песама, и велики број трајних снимака за фонотеку Радио Београда, непроцењива је вредност и допринос српској култури.

Слободан Ђурђевић – Музички уредник РТС-а и шеф оркестра Сингидунум

Врање и врањански дерт би били много осиромашенији да се није појавио Станиша Стошић који је својом врхунском интерпретацијом довео до саврсенства дивне песме тог поднебља. Велико је задовољство имати ту част и наступати са овим изванредним певачем и човеком, на многобројним музичким манифестацијама.

Нена КунијевићУредник и редитељ РТС-а

Много је уметника изнедрило ово парче света, али је само један Станиша Стошић, виртуозни интерпретатор врањанске песме. Топлином гласа, савршеном дикцијом, овај уметник дочарава љубитељима врањанског мелоса онај дубоки осећајан звук југа који дотиче душу, испуњава срце, а очи влажи сузама. Нека ми зато буде допуштено да у најкраћем кажем да је Станиша Стошић Павароти врањанске песме.

Радмила Смиљанић – Првакиња београдске опере и проф. Факултета музичких уметности

Станиша Стошић је један од најкомплетнијих певача народне музике у нашој средини, јер поседује пре свега филигрански сензибилитет, лепоту душе која (како сам ја одувек тврдила) утиче на лепоту гласа. Његова емисија тона је савршена, дахом располаже изванредно, а то су особине које се веома тешко савладавају и дугогодишњим студирањем вокалне технике. Из све његове врлине, посебна драгоценост је његов одабир репертоара који тако успешно и доследно негује, без обзира на све трендове, дакле, он није звезда комета, он је звезда стајалица.

Милка Стојановић и Живан Сарамандић Прваци београдске опере

Станиша Стошић је уметник фасцинантног талента и сензибилности, лирски тенор златнозвучне балканске лепоте, који би, сигурни смо, био уважаван и вољен у ренесансној Фиренци или Напуљу, да је тада стасавао. А стасавао је у Врању, етноцентру Балкана, па је наш, а даривао нам је деценије прелепе певачке чаролије, достојне великог романтика Боре Станковића. Са њим би вероватно, да су били савременици, нераздвојно друговао.

Бора Поповић – Оперски редитељ

Станиша Стошић је певач по мери музике коју изводи. Служи јој на част и својим музикалношћу, топлином уједначеним гласом обезбеђује трајност у етно култури свога народа.

Нешто лично:

О Станиши Стошићу могла бих написати још много тога, а да притом не цитирам никога, осим у сфери етномузикологје јер сам лаик. Сате и сате проводили смо заједно по различитим манифестацијама. И овај текст није текст новинара већ пријатеља и сарадника. Као организатор многих културних манифестација у Врању и Београду („Каранфил  девојчета“, „Дана Врања у Београду“, академија, годишњица… дружила сам се са Станишом. Били смо на истом задатку. Ја организаторском, он извођачком. А на моје „Немој случајно да не певаш – Због тебе моме убава… Срећан сам само док спијем“,… одговарао би почињањем новог турнуса песама увек баш том песмом.

Био је велики уметник и велики човек. Волео је Врање, врањанску песму и изнад свега своју породицу. „Да сам знао шта значи породица оженио бих се ного раније, а не у 45…“ говорио је.

Веровано зато што је имао дивну сапутницу Љиљану и синове које је изнад свега волео. Опростила сам се са њим на дан сахране у Београду, са делегацијом Врањанаца. Тада сам, као главни и одговорни уредик Радио телевизије Врање, урадила и емисију о том тужном дану.

Венце су носили школски другови његовог сина. Сувишно је рећи да је било потресно. Тако сам се опростила са човеком, уметником, неприкосновеним борцем за очување изворности и чистоте уметничког културног наслеђа Врања и Србије. Знаменитим Врањанцем.

Овај текст је поводом десетогодишњице његовог одласка.

Међу његове најпознатије песме се убрајају:

  • Лела Врањанка
  • Због тебе моме убава
  • Симбил цвеће
  • Отвори ми бело Ленче
  • Милкано
  • Петлови појев
  • Пуче пушка
  • Димитријо, сине Митре
  • Шано душо, Шано мори
  • Коштана
  • Теби певам ове ноћи
  • Заплела се коса девојачка
  • А куде си била, мори Каракоцо
  • Свако брине бригу своју

И још стотине других…

Пише: Емилија Остојић Кацуљ

Ваш коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.