Повеља о изградњи манастира Хиландар

„Да србима буду на вечни поклон“

У северној Грчкој, на трећем краку полуострва Халкидики (Атос), у северном делу Свете горе налази се српски манастир Хиландар. У хијерахији Свете горе манастир је на четвртом месту по значају. Налази се под заштитом UNESCO-а и чува српско наслеђе веће од наслеђа свих манастира заједно.

Први манастир Хиландар изградио је грчки монах Георгије Хиландарио. Свети Сава, први ерхиепископ Српске православне цркве, и његов отац Стефан Немања, као монах Симеон, боравили су у манастиру Ватопед на Светој гори. Монаси су молили Саву да се упути у Цариград и од цара Алексија III Анђела затражи да се допусти обнова запуштених манастира међу којима је био и Хиландар.

Византијски цар Алексиј III Анђео,1. јуна 1198. године посебном повељом дозволио је да се на рушевинама манастира Хиландарион изгради нови манастир.

Изградњу Хиландара исте године започели су Свети Сава и Свети Симеон (Стефан Немања). Комплекс је изграђен као велико средњовековно утврђење, оивичен зидовима високим и до 30 метара. До 1200. године изграђена је прва црква Ваведења Богородице која више не постоји.  У њој је сахрањен Стефан Немања, пре него је његове мошти Свети Сава пренео у манастир Студеница 1206. године.

Изградњу манастира Хиланадар наставили су Стефан Урош I и краљ Милутин. Подигнуте су велика кула Преображења и на месту старе цркве изграђена је нова црква Ваведења Богородице која је данас Саборна црква и најлепша црква на Светој гори. Највећи развој Хиландар је имао за време власти цара Душана.

Данас је манастир Хиланадар најбогатија ризница средњовековног наслеђа српског народа.

(словојуга.срб)

Ваш коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.