Сви знају где је Чика Мита

Споменик ослободиоцима Врања од Турака

Поносно стоји више од једног века на свом постаменту. И кад су га рушили и скрнавили, нису му оскрнавили понос. Стоји и чува град на Тргу Републике више од једног века

Када у Врању потражите Споменик ослободиоцима Врања од Турака може се десити да се упитани и збуни. Али када се пита „Где је споменик Чика Мита?“, забуне нема. Сви знају где је „Чика Мита“.

Споменик српским ратници­ма који су 31. јануара 1878. годи­не ослободили град Врање од окупације Отоманске империје постављен је изпред зграде са­дашњег Начелства 7. маја 1903. године, двадесет два дана пре него што ће бити убијени краљ Александар Обреновић и Дра­га Машин, на двадесет петого­дишњицу ослобођења Врања од Турака.

Ауторско је дело вајара Си­меона Роксандића. Овим спо­меником одата је почаст свим ратницима рањеним и погину­лим у борбама за ослобођење Врања од Турака.

Како историја бележи Врање је ослобођено од Ту­рака 31. јануара 1878. године. Генерал Јован Белимарковић у жестокој борби успео је да, уз немале жртве донесе слободу у град у коме је турска власт трајала чак 443 године. У бор­би за ослобођење погинула су 122 српска војника и 115 до­бровољаца.

Хроничари бележе да су Врањанци почели да са­купљају донације за подизање споменика палим ослободио­цима, па се тако спомиње да је 31. јануара 1900. године била организована забава са игран­ком, а улазница је била добро­вољан прилог за подизање споменика.

Сам генерал Јован Белимарко­вић је приложио 2.000 тадашњих динара за изградњу споменика. Споменик је три пута рушен и три пута постављан, најпре 1903, па онда 1929. и 1946. године.

У књизи „Трагови историје“ Нела Димитријевић каже да је и пре него је постављен, макета споменика имала „пех“. У атељеу вајара Роксандића скулптура од иловаче буквално се преко ноћи срушила. Уметник је поново при­онуо на посао и поново у илова­чи направио скулптуру српског војника са заставом уздигнутом у десној руци и пушком острагу­шом, са бајонетом, у левој.

У време када је постављен епицентар града био је управо на месту где је постављен споме­ник. Са једне стране хотел Врање, са друге зграда Суда, а иза зграда Начелства, зграде које и данас, више од века представљају одред­не тачке града под Пљачковицом и Крстиловицом.

Као и ратник кога симболизује „Чика Мита“ је делио судбину сво­га народа. Страдао је од окупато­ра као што је и народ овог краја страдао.

Крајем октобра 1915. године у Првом светском рату бугарски војници срушили су поносног вој­ника са постамента, натоварили на запрегу и с њиме кренули пут Ниша. Прича се да је споменик стигао до Грделице где му се изгу­био сваки траг.

Након што је Врање у Првом светском рату од бугарске окупа­ције ослобођено 4. октобра 1918. године Врањанци су почели да сакупљају добровољне прилоге како би се у бронзи могла излити нова скулптура српског војника.

Вајар Роксандић поново је прионуо на посао и направио нову бисту српског војника. Када је требало споменик излити у бронзи нестало је пара па се процес ливења у бронзи одужио. Ипак, на Видовдан, 28. јуна 1929. године „Чика Мита“ је поново поносно стао на свој поста­мент. Вајар Симеон Роксандић није дочекао да то види јер је умро 1924. године.

У Другом светском рату у Врање су 9. априла 1941. годи­не ушли Немци. Када је читав југ Србије пао под окупаторску надлежност Бугара, поново се на мети нашао „Чика Мита“. У ноћи 20. октобра 1941. године споменик је ланцима везан за тенк и оборен. У илегалној ак­цији група Врањанаца је преко ноћи бронзану бисту преба­цила на скровито место иза зграде Пашиног конака код Ха­ремлука. Споменик је прекри­вен дрвима и тако је сачекао ослобођење Врања 7. септем­бра 1944. године. Враћен је на постамент 1946. године. Сачу­ван поносни бронзани војник „Чика Мита“ који је остао без леве руке у којој се налазила пушка острагуша са бајонетом, али и такав, какав је, ломи тур­ски барјак под својим ногама.

Споменик данас стоји на истом месту, усред града као непобедиви јунак који пркоси зулуму, ратовима и сведочи о бурним временима и судбини народа с југа Србије. Пушка се чува у Народном музеју у Врању.

Ко је дао име споменику тачно се не зна. Али у граду под Пржа­ром кружи прича како је у касар­ни Први пешадијски пук „Књаза Милоша Великог“ у Врању служио човек са брковима, чији је лик неодољиво подсећао на бронза­ног војника. Војнику је име било Мита, али су га колеге звале „Чика Мита“. Тако је и споменик добио име.

(словојуга.срб, Е.Остојић Кацуљ)

Ваш коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.